36132

ermächtigen

Verb Wortart  |  ermächtigt 3. Person Singular Präsens  |  ermächtigte 3. Person Singular Präteritum  |  hat Hilfsverb  |  ermächtigt Partizip II

opunomoćavati

glagol nesvr. Vrsta reči  |  opunomoćavam 1. lice jednine prezenta
ermächtigen  -  opunomoćiti   

opunomoćiti

glagol svr. Vrsta reči  |  opunomoćim 1. lice jednine prezenta
jemanden zu etwas - nekoga za nešto  | 
opunomoćiti ambasadora da vodi pregovore den Botschafter ermächtigen, die Verhandlungen zu führen

opunomoćivati

glagol nesvr. Vrsta reči  |  opunomoćujem 1. lice jednine prezenta
ermächtigen  -  opunomoćiti   

ovlastiti

glagol svr. Vrsta reči  |  ovlastim 1. lice jednine prezenta
jemanden zu etwas - nekoga za nešto  | 
ovlastiti guvernera den Gouverneur ermächtigen